Детаљи

Категорија: ФИЗИОТЕРАПИЈА ПРИМЕНА

Физимедина је медицина свих оних грана медицинских грана у којима значајно место заузима физиотерапија. Данас да готово нема медицинске праксе без физиотерапије. Поред медицинских грана физиотерапија има своје место и у немедициснким гранама.

У том смислу, физиотерапеут је назаобилазни колега и сарадник многих  професионалних тимова.

ФИЗИОТЕРАПЕУТ У ПРЕВЕНТИВИ 

Превентива као значајна медицинска делатност подразумева све оне активности које се предузимају у циљу  спречавања болести. Значајно место у том процесу  заузима телесно васпитање, телесна култура, односно телесно вежбање. У основи вежбања је покрет, па физиотерапеут добија незаобилазно место у примарно здравственој заштити становништва, спорту и рекрецији. Посебна област у физиопревеницији су спа и велнес програми.

Посебно место у превентиви је рад физиотерапеута са становништвом у превенцији и лечењу, мењању лоших животних навика и промоцији здравих стилова живота.

Значајно место у превентивној физиотерапији су физиотерапеутске и физијатријске амбуланте приватног здравственог система. Оне пружају квалитетну,ефикасну и брзу здравствену физио, физијатријску и рехабилитациону услугу, поготово у условима када је државни здравстевни систем оптерећен.

ФИЗИОТЕРАПЕУТ У КУРАТИВИ

Физиотерапеут у лечењу је незаобилазни колега и врло често неопходан члан медицинског тима клиничке праксе. Болничко лечење, на свим својим нивоима  укључује физикалну терапију.

Такође, лечење на примарном нивоу здравствене заштите је део куративне физиотерапије. Многи здравствени проблеми могу да се реше у домовима здравља, па физиотерапеути имају значајно место.

ФИЗИОТЕРАПЕУТ У РАНОЈ РЕХАБИЛИТАЦИЈИ

Болничка физиопракса подразумева рану рехабилитацију, дакле почетак рехабилитационог лечења наком различитих медицинских третмана. Најчешће се односи на постоперативно лечење, када је физикални третман неопходан. Физиотерапеутски програм ране вертикализације и кинезитерапије  превенира низ постоперативних могућих компликација и припрема болесника (пацијента) за наставак рехабилитационог лечења у кућним или бањски условима.

ФИЗИОТЕРАПЕУТ У КАСНОЈ РЕХАБИЛИТАЦИЈИ

Касна рехабилитација је подразумева наставак болничке физикалне терапије у кућним и/или бањским условима.

Рехабилитација је комлексна медицинска наука и као таква захтева и такав приступ. Да би била ефикасна и успешна неопходан је координиран рад рехабилитационих колега у рехабилитационом тиму. Иако је физиотерапеут централни члан реха тима, он не може успешно да ради без сарадње осталих чланова. У Србији је и овде специфична у односу на Европу и свет. Међу првима има бањске лекаре, лекаре у физикалној медицини (физијатре) и рехабилитаторе. Први сарадници у српском реха тиму су физиотерапеут и физијатар.

ФИЗИОТЕРАПЕУТ У КУЋИ (КУЋНА ФИЗИОТЕРАПИЈА)

Физиотерапија у кућним условима подразумева спровођење физиотретмана у кућним условима. Често постоји велика потреба за оваквим радом физиотерапеута, јер болнички капацитети су најчешће ограничени капацитетом и временом. За физиотерапеута овакав рад представља професионалан изазов, јер ради у специфичним условима. Они се односе на физио третмана који мора бити индивидуалан и прилагођен кућним условима, па је физиотерапеут у ситуацији да прилагођава и кућне услове рехабилитационим потребама здравственог корисника. Такође, кућни физиотретман подразумева и рад са члановима породице, јер је болест (стање) члана породице нова и отежавајућа ситуација за све.

ФИЗИОТЕРАПЕУТ У БАЊАМА

Физиотерапеут у бањама спроводи бањске превентивне и куративне физиотретмане.

Куративни физио третмани су најчешће наставак започетих рехабилитационих третмана, који могу бити болнички и неболнички. 

Превентивни физиотретмани се односе на спа и велнес третмане са програмима кинезитерапије, односно програмима вежбања, које коципира и спроводи физиотерапеут. 

ФИЗИОТЕРАПЕУТ У ВЕЛЕНЕСУ И СПА

Спа физио третмани су односе на спа и веленс програме. То су програми кинезитерапије, који су индивидуални и прилагођени потребама  здравственог  корисника.

Србија има 23 рехабилитациона центра.

Физиотерапеут у бањама или спа физиотерапеут има значајно место у физиопракси.

ФИЗИОТЕРАПЕУТ У СПОРТУ

Физиотерапеут у спорту је посебна и спефицична област физиотерапеутске делатности. Физиотерапеут у спортском тиму заједно са осталим члановима (спортски лекар, третер, масер) конципира и учествује у спровођењу спортског програма и третмана у циљу постизања највећих спортских циљева.

ФИЗИОТЕРАПЕУТ У ГЕРИЈАТРИЈИ

Физиотерапеутска пракса у геријатрији подразумева физио рад са старијима, односно са становништвом 65+. Због свих специфичности и проблема које носи ова животна доб, физиотретман мора бити прилагођен у сваком смислу. Поред индивидуалности , физиотерапеуту не неопходно стрпљење и разумевање старих лица. Тако физиотерапеут постаје неопходан члан професионалних тимова у домовима за стара лица. Како Србија постаје све старија ова област физиопраксе добија на значају.

ФИЗИОТЕРАПЕУТ У ПЕДИЈАТРИЈИ

Педијатрија као можда најлепша грана медицине може представљати велики професионалан изазов за физиотерапеута. Најлепша је се ради са децом, а рад са децом доноси своје веселе тренутке. Али педијатријска физикална медицина има и своје тешке тренутке, посебно када се ради о малим пацијентима, са тешким здравственим проблемима. Посебно поглавље педијатријске физиопраске је рад са церебро паралитичним пацијентима.

Физиотерапија са децом и њихова рехабилитација у Србији траје преко 100 година. У Србији специфична грана дечије физиотерапије је бањска дечија физиотерапија. Бањску дечију физиотерапију има(ло) је неколико бања. Водећу улогу међу њима има Бања Ковиљача.

Данас, дечији физиотерапеути имају и своје удружење (Удружење физиотерапеута у педијатрији).

Детаљи

Категорија: ФИЗИОТЕРАПИЈА ПРИМЕНА

Физиотерапија у ветеринарској медицини је посебна област физиотерапеутске праксе која последњих година двадесетог века добија на свом значају. Водеће земље у овој области су Велика Британија (УК) и Немачка.

У Србији у оквиру ветеринарског формалног образовања постоји едукативно образовање за ветфизиотерапију, али се ветеринари не баве физиотерапијом на начин на који то раде ветфизиотерапеути. Занимљив је податак је да далеке 1934.године физиотерапија и ренгенолигија су били посебни предмети на Ветеринарском факултету  београдског универзитета. (СЛИКА)

У водећим земљама за ову физиобласт вет физиотерапетути су самостални, али у Србији још увек то није случај. Вет физиотерапеути у Србији раде тимски заједно са у ветеринаром. У вет рехабилитационом тиму су ветеринар, фет физиотерапеут и власник животиње уколико животиња има власника.

Вет пацијенти,тј. животиње које се третирају су пре свега кућни љубимци, петовци (од енл.речи пет-кућни љубимац) пси, мачке, зечеви и патке. Такође се третирају и коњи.

Ветфизиотерапија подразумева физио третман  животиње, где физиотерапијом се решавају здравствени проблеми које она има. Најчешће су то проблеми локомоторног апарата, у неуролошки и реуматским стањима.

У ветфизиотерапији се помаже животињи, али постоје и ситуације када животиње помажу људима. Приметило се да животиње могу помоћи људима за превазилажење различитих здравствених проблема.Тако је настала посебна област физиотерапеутске праксе –хипотерапија.

Детаљи

Категорија: ФИЗИОТЕРАПИЈА ПРИМЕНА

Физиотерапеутска пракса се обавља на сва три нивоа здравствене заштите становништва, у државном и приватном сектору.

На примарном нивоу здравствене заштите физиопракса подразумева амбулантну праксу, када пацијенти сами долазе на терапију. Она се обавља у домовима  здравља (физикална служба).

На секундарном нивоу здравствене заштите физиопракса се обавља у болницама, клиникама и иниститутима и подразумева болничку физио делатност. Она се спроводи на  болничком лечењу и најчешће подрзаумева  спровођење физиотерапије у болесничкој соби, док се амбулантна болничка терапија спроводи у служби физикалне терапије, где болесници долазе. Болничка (клиничка) физиотерапија  је тешка, због своје спефицифичности  и за физиотерапеута представља професионални изазов.  

На терцијалном нивоу здравствене заштите физиопракса се обавља у Клиничким центрима и подразумева сличну физиопраксу као на секундарном нивоу. Разлика је у тежини  здравствених потреба здравственог корисника.