Физиотерапеутска пракса се обавља на сва три нивоа здравствене заштите становништва, у државном и приватном сектору.

На примарном нивоу здравствене заштите физиопракса подразумева амбулантну праксу, када пацијенти сами долазе на терапију. Она се обавља у домовима  здравља (физикална служба).

На секундарном нивоу здравствене заштите физиопракса се обавља у болницама, клиникама и иниститутима и подразумева болничку физио делатност. Она се спроводи на  болничком лечењу и најчешће подрзаумева  спровођење физиотерапије у болесничкој соби, док се амбулантна болничка терапија спроводи у служби физикалне терапије, где болесници долазе. Болничка (клиничка) физиотерапија  је тешка, због своје спефицифичности  и за физиотерапеута представља професионални изазов.  

На терцијалном нивоу здравствене заштите физиопракса се обавља у Клиничким центрима и подразумева сличну физиопраксу као на секундарном нивоу. Разлика је у тежини  здравствених потреба здравственог корисника.