Физиотерапеути су медицински професионалци који превенирају и лече покретом.

Физиотерапија, физикална медицина и рехабилитација су медицинске гране које су веома заступљене, што резултира присутност физиотерапеута у готово свим медицинским гранама. Због обима и значаја рада физиотерапеута у превентиви и лечењу, јавила се потреба за тачним, јасним и квалитетним представљањем физиотерапеутског рада у пуној величини. И тако настаде овај сајт.

Физиотерапеути Србије заслужују да имају свеобухватан сајт, који на савремен начин показује физиотерапеутску професију и праксу. Овај сајт подржава управо ову тежњу.

Такође, јавност потребује да упозна физиотерапеутски рад како би могао да препозна ситуације када је неопходна физио помоћ и на тај начин помогне себи и својима.

Овај сајт омогућава доступност информација како стручној јавности тако и становништву.

Физиотерапеутска пракса у Србији траје преко 140 година и за то време физиотерапеути Србије су прешли пут од лекарских практиканата до високообразовног стручног кадра. Делокруг рада физиотерапеута је велики и много је медицинског и немедицинског кадра који су блиски сарадници и колеге физиотерапеута, без којих се не би могло бити успешно остваривању циљева лечења.

Поред смерница за будућност, не заборављамо на прошлост.

 

Физиотерапеути су медицински професионалци који превенирају и лече покретом.

1.Физиотерапеути су једини медицински стручњаци који партиципирају и у хуманој и у ветеринарској медицини

2. Физиотерапеути су једини медицински стручњаци који могу осмислити програм персоналних вежби за свако стање 

3.Физиотерапеути су медицински стручњаци за сва животна доба, јер је покрет – као лек применљив од 7 до 107 година

4.Физиотерапеути су самостални медицински стручњаци

5.Физиотерапеути нису масери

6.Физиотерапеути су чланови готово свих медицинских тимова

7.Физиотерапеут је обавезан члан спортског тима

8.Физиотерапеутски лек  је покрет

9.Физиотерапеутски лек је применљив за сва постоперативна стања

10.Физиотерапеут едукује и даје савете за унапређење квалитета живота

11.Физиотерапеут даје савете за коришћење помагала

12.Физиотерапеут својим саветима може смањити или отклони бол

13.Физиотерапеутска пракса у Србији траје преко 100 година

14.Данас готово да нема медицине у којој није присутна физиотерапија

15.Данас у Србији ради преко 3000 лиценцираних физиотерапеута, на свим нивоима  здравствене заштите становништва

16.Физиотерапеути Србије имају свој стручни часопис

17.Физиотерапеути имају своју Националну асоцијацију

18.Физиотерапеути имају и своја стручно профилисане групе

 

Физиотерапеутска пракса у Србији има своје трајање, односно историју.

Историја физиотерапеутске праксе у Србији се поклапа са историјом европске физио праксе. У време када се у Европи отварају заводи за лечење хладном водом, гимнастиком и масажом крајем 19.века исти такви заводи се отварају и у Србији. Први у Нишу (1880.), а други у Београду (1894.), Фаркићев завод за лечење физикалном медицином. Може се сматрати да су претече ових српских завода сређени тадашњи бањски капацитети. Наиме, 1834.године наредбом Књаза Милоша да се бање среде доктор Линдермајер поставља темеље бањског лечења, бањског здравственог туризма, али и рехабилитационе  праксе, где значајно место имају физиотерапеути. Тако, већ почетком 20.века и у српским бањама се отварју институти за лечење физикалном терапијом. Први међу њима је у Врњачкој бањи санаторијум„Терапија“, потом следе и други.

Током ратова (Први и Други) и период између њих физиопракса се не прекида већ се и развија. Поред већ отворених завода и бањских института, у државним болницама почињу да раде оделења физикалне медицине, а отварају се и приватне болнице и амбуланте физикалне медицине. Томе су допринеле и друштвено историјске прилике.

После другог светског рата у новим условима се развија физио пракса као и физиобразовање. У тадашњу заједничку државу Југославију и Србију као део ње, долазе америчке колеге за помогну развоју физио и рехабилитационе праксе. Амерички тим који предводи чувени доктор Раск долази у Београд , где их дочекују доктор Мирослав Зотовић са сарадницима, у рехабилитационом центру у Сокобањској улици. Тако се успостављају темељи српске, алии југословенске рехаблитаицоне праксе према тдашљим светским стандардима. Рехалитациони центар „понеће“ име по доктору Мирославу Зотовићу и клиника за рехаблитацију „Др МирославЗотовић“ постаће центар српске, односно југословенске физио праксе. Ту ће се поред клиничке праксу спроводити и теоријаска и практична настава свих физиотерапеута у Србији. По оснивању Више медицинске школе у Београду, чувена Сокобањска остаје базе за практичну наставу српских физиотерапеута до данашњих дана.  

Српска физиотерапија бележи 140 година трајања, током којих су физиотерапеути Србије од лекарских практиканата стигли до самосталних здравствених професионалаца.